Geza Ric i iskustvo iz Dvorišne galerije
Autor teksta: Laura Šandor
.
Izložba Geze Rica “Iza fasade”, umetnika rođenog u Subotici, koji sada uživa sve veću slavu u nekoliko zemalja, otvorena je 12. avgusta 2023. u Dvorišnoj galeriji, u centru Suboticce (Korzo 1). Naslov i prikazane slike su razigrani, a u isto vreme prikazuju dvosmislenost. To se prvenstveno odnosi na prostore koji se javljaju kao tema, jer kompozicije predstavljaju svakodnevne prizore ulica Subotice, sa zgradama poznatim ljudima koji ovde žive, i prolaznike, ističući jedinstveni karakter pojedinih objekata istovremeno sa stagnirajućom običnosti. Slično koricama zatvorene knjige, ove fasade upućuju na priče koje odjekuju između njihovih stranica – njihovih unutrašnjih zidova. Imajući u vidu da je umetnik stvarao radove specijalno za ovu priliku, naziv i predstavljeno odražavaju i odnos izložbenog prostora i grada koji ga ugošćuje i govore o iskustvu iskoračenja iz užurbanog grada u malu i mirnu malu oazu. Time on naglašava važnu funkciju galerije.
.
Subotnje jutro u avgustu… vrelo sunce, miris peciva, užurbanost turista iz raznih zemalja, pripreme za praznik žetve. Pred nama se otvara šarena slika u kojoj se spajaju kulture, neprimetan i sve veći broj građevinskih konstrukcija, istoričnost secesijskih građevina i hiljadu drugih posebnosti, koje u ovom slučaju čine atmosferu grada kao slojevi. Ricova izložba počinje zvonom podnevnog zvona. Oni koji poznaju umetnika ili prate umetnički koncept Dvorišne galerije koju vodi Udruženje Klara i Rosa, planiraju unapred i stižu na izložbu na vreme. Njihov put vodi do ulaza u jarkocrvenu zgradu sa reljefima morskog konjića koji stoji samo nekoliko koraka od sunčanog sata na Korzu. Prolazeći kroz prolaz, posetilac upada u mikrosvet koji se sastoji od mesta za zabavu, škole jezika i dugačkog izloga prodavnice polovne odeće. Na prvi utisak je sasvim poznat prizor, ali nikako nije običan. Na desnoj strani otvorenog enterijera nalazi se pet vitrina na jednom od velikih praznih zidova, koje su namenjene da herojski prenesu male trenutke savremene umetnosti ljubiteljima umetnosti, ali još više mnogo većem broju „običnih ljudi“, koji, ako slučajno naiđu susreću se sa visokom umetnošću. Inače, otvaranja izložbi su obično malobrojna i odvijaju se u porodičnoj atmosferi. Šačica gledalaca se gotovo stapa u gomilu ljudi izgubljenih u drugim stvarima, kao kada na putu u prodavnicu čujemo turističkog vodiča koji na engleskom govori o impozantnoj gradskoj većnici.Ovaj fenomen se može doživeti u dvorištu Korzoa 1 iza crvene fasade.
.
Kada pogledamo Ricove slike, vidimo (i) sebe. Naši svakodnevni trenuci, poznati arhitektonski detalji, ulice i fasade, društveni čvorovi koji su deo života ljudi Subotice. Glasni i mirisni momenti Mlečne pijace, štand sa hamburgerima, železnički nadvožnjak i trg ispred stanice odjekuju umetnikovim uobičajenim monohromatskim, geometrijskim stilom, poput sitnih delova životnog prostora koji se stalno kreće. Crno-bela atmosfera grada tako se jasno izdvaja, van spiska objekata visoke kulturno-umetničke vrednosti iz turističkih knjiga,kao neprimetno, ali sve realnije lice stvarnosti. Kroz opus Geze Rica uočava se potraga za slikom života kao porukom koja se prenosi umetničkom temom. Sreća je što javnost sada može da stekne uvid u njegov slikarski svet na listi umetnika Dvorišne galerije. Žanrovske slike su prilagođene veličini vitrina, tako da se čini kao da posmatramo dešavanja spolja iznutra, kroz nekakave prozore. Slike Geze Rica obišle su mnoge krajeve sveta, učestvovao je u poznatim umetničkim izložbenim prostorima, a osvojio je i nekoliko umetničkih nagrada, uglavnom za murale i figure, a ponekad samo za svoje specifične kompozicije koje pokazuju njegove duhovne asocijacije.Činjenica da se ove slike uklapaju u mali prostor Dvorišne galerije, za mene pokazuje prodornu moć umetnosti, a izložba nudi ravnopravno, privlačno iskustvo, baš kao u luksuznom muzeju. Jedinstvenost ovog likovnog umetnika karakteriše upotreba materijala zasnovanih na kolažu i harmonija boja svedena na malu paletu, što u prvi plan ističe utisak koji odaju teme čija bi simbolika prevazilazi okvire koje bih ukratko opisala pridevom „vojvođanski“, sa svim svojim dobrim i lošim asocijacijama. Kao posebnu zanimljivost napominjem da je i u radovima Mirjane Mitrić Šormaz na prethodnoj izložbi dominirao kolaž, tačnije rekolaž, u kojem je stvarala apstraktne ritmove kombinujući elemente koristeći starije crteže. U mašti se svetovi dva umetnika mogu čak i kombinovati, kao da su samo nastavci jedan drugog i da je na ciglu jednog umetnika nastavio da gradi drugi umetnik.
.
Poenta je da je ovo poseban susret izloženih umetničkih dela i karakteristika ovog izložbenog prostora. Prizori oživljavaju zatvoreni u okvirima vitrina, koji se na isti način dešavaju i van njih, samo što ih ne gledamo u umetničkom ruhu, već svojim očima, i ako pažljivo gledamo, možemo ih ugledati. Na staklima vitrina ispred slika kao dodatni slojevi u radovima žive i figure publike koja posmatra radove, cigle položene u kosim pletenicama na tlu, ili zakrivljeni odsjaji oblaka, u zavisnosti od perspektive iz koje gledamo kompozicije. U vreme otvaranja izložbe, čak i građevinski radovi, iskopana jama, dodala je svoj deo umetnosti kao instalacija, okružena mnoštvom svakodnevnih predmeta.Tesna je veza i prostora galerije, zid, na kojem mnoštvo pukotina i grafita želi da se takmiči sa izloženim umetničkim delima, i Ricove slike: simbioza Subotica u Subotici. Stvarni svet i svet umetnika su se spojili u jedno za vreme trajanja ove izložbe. Kolaži, kao simbol vrata koja imaju reflektirajuće staklo: možete im prići sa obe strane, videti kroz njih i ogledati se u njima. Po mom mišljenju, ukupan efekat teško da može biti potpuniji… ali, samo lutke koji stoje u izlogu i već duže vreme drže na oku galerijske izložbe i dešavanja oko njih u dvorištu to bolje znaju.
.
A kiállítás az EED (European Endowment for Democracy) támogatásával valósul meg.
.
Az Udvari Galéria programját a Craft Marketing nyomda támogatja.